- Mama mia, mama mia... – uleti Pepi Orkodindio u oštariju i zapiči ravno u zahod pored šanka, zalupivši vratima za sobom.
Draga, sisata konobarica, baš se nagnula da pokupi krpu od suđa što joj je ispala dok je brisala šank, kad iz zahoda odjeknu jeka glasnog prdca, začinjena nekakvim stenjanjem.
Ivek, zidar na vječnom bolovanju, pogleda Dragu onim čudnim pogledom iznenađenja kojim kao da se pita kako tako krasna guza poput one koja je krasila Dragu, može odvalit takav prdac. I ostala ekipa koja je za šankom srkala jutarnje mirogojčeke i kavicu na isti način zapilji se s nevjericom u Dragu.
- Ma šta ste zinuli, telci jedni, pa ne mislite da sam valjda ja to odvalila ?! - dreknu Draga na ekipu.
- Nisam ja , majke mi. – nastavi neuvjerljivo Draga zajapurivši se od nelagode ni sama baš sigurna da nije noj izletilo.
- Kaj se srdiš, pa to se more sakom živom desiti. Kaj ne dečki?- veli Ivek.
- Je – promumla potvrdno ostali dio ekipe za šankom.
- Ma gointe se u tri lijepe ... jebo vam nos govno gluho. Još ćete vi mene zapamtiti radi ovog, pas vam se mesa najeo.- dođe k sebi Draga i povrati dostojanstvo jedne prave pipničarke. – Budete vi mene zapamtili, mulci jedni.
Dotle se iz zahoda začulo još jedno stenjanje popraćeno zvučnim efektom jednog kraljevskog prdca. I nakon toga uzdah velikog olakšanja.
Nakon par trenutaka iz zahoda je dostojanstveno izašao Pepi Orkodindio sav ozaren i kao da gizdavo jezdi na konju uvalio se do Iveka na šanku.
- Orkodindio, đente, o mankato per poko. Sreća da sam bio tu bližu. Ma vidiš ti kako te može zeznuti jedna pizda Napolitana. Volevo dir pizza. – počne priču Pepi i naruči dragoj jedan čaj.
- Čaj? Hoćeš čaj? Od čega bi ti čaj ? – frkne Draga još uvijek ljuta, ali već malo manje.
- Pa mi staviš neka čaj od kontro cagarelle. Sa rumom. – nadoda Pepi za svaki slučaj.
- Draga, daj mu onaj sa dvije suhe šljive. Taj je najbolji za te cagarelle Napoletane. – pridoda Ivek, koji je već odavno znao ponešto talijanski pa je to znao tu i tamo ubaciti u svoju zagorsku spiku kako bi izgledao što 'domaćije'. Bilo je to često puno bolje za posao.
-A šta ti Pepi kažeš za one druge cagarelle Napoletane, quelle del tuo 'većo prešidente' rimbambito? – zapita Mario Bomba, omladinac 'di una volta', koji je s kraja šanka pratio zbivanja dolje bliže zahodu.
- Ke cagarelle Napoletane? – začudi se Pepi.
- Pa one što ih taj tvoj prešidente Napoletano pušta naglas na talijanskim 'mitinzima istine'. Je rekao da smo mi ovdje zločesta slavenska bagra sitnog zuba koja mrzi sve i stalno bi uzimali njihova vjekovna ognjišta na kojima su pošteni fašisti zaradili posmrtno ordenje za službu Mussoliniju i raznim crnokošuljašima, a onda smo došli mi partizani puni mržnje i želje za otimanjem pa ih bacali u fojbe. Samo je zaboravio napomenuti da su to iste one fojbe u kojima su su ih dočekale kosti onih koje su oni prije toga tamo pobacali. Stari izhlapjeli prdonja.– pukne Mario sve u jednom dahu, baš k'o bomba.
- Ma va far si fotere tu e mio prešidente. Boli mene gužica za njega i njegove štorije rimbambite. Cagarella verbale du un većo Napolitano. Ala Draga dage sto čaj, orkodindio. - zajapuri se Pepi.
Draga mu donese čaj i Pepi počne cjediti limun pomno njuškajući da li je Draga dolila dovoljno ruma u njega.
- A gdje su mu suhe šljive? – zapita Ivek.
- Ke kaco servono te suhe prunje? – pita Pepi.
- To ti je najbolji lijek za tu tvoju cagarellu Napolitanu. – veli Ivek
- ? – blene Pepi ne kužeći o čemu priča Ivek.
- Evo na primjer da je tvoj većo prešidente to primjenio nikad mu ne bi palo na pamet lupetati takve monade kao onaj dan. Ne bi dobio svoju cagarellu Napolitanu. – priključi se Mario Bomba.
- Ja vas ne kapin un kaco. – zbunjeno će Pepi.
- Pepi, da bi si zaustavio tu svoju cagarellu Napolitanu uzmeš jednu šljivu u usta, a drugu staviš u guzicu i onda ih brzo mjenjaš. Stisnu ti se i usta i guzica i ne padaju na pamet pizdarije. Ni tebi ni prešidenteu. Me kapiš. – zagrmi Mario Bomba.
- Orkodindio ke rićeta e ke štorija. Meni bi forši šljive i pomogle, ma per prešidente okore almeno melon. – složi se Pepi i naruči još jedan rum.
Draga ga pogleda ljuto i sjeti se Pepijeva uleta u zahod i neugodnosti koje joj je navukao svojim akustički dorađenim prdcima iz zahoda. Svejedno mu je dolila još jedan rum u ono malo čaja šta je ostalo u šalici i počela revno brisati šank njišući sisama koje su nestašno iskakivale iz povećeg dekoltea koji se i očekuje od jedne prave konobarice na šanku. Namah je privukla oči sve trojice koji su uz bolni uzdah isti čas zaboravili cagarellu Napolitanu.
Crbi Roko
21.02.2007.: 77
13.02.2007.
Kratke priče