web statistic
   
  Poslovni imenik
vijesti
danas
zanimljivosti
InfoTech
Humor
 
kolumne
Stričeva kuharica
Kumina makrobiotika
Dobra glazba
Portreti
Osobni stav
Škovacera
Duplerica
Moja Pula
More
Dnevnik putnika
Guzo na putu
Off the record
Zdravlje
Odasvud pomalo
 
gradski vodič
događaji
restorani
zabava
povijest grada
spomenici
prijevoz
smještaj
 
Kliknite i vidite �ta se krije s druge strane



Dostava stanja brojila el.energije.

Interaktivni plan grada Pule - CROMAPS



Ured za katastar.
Pregled zemlji�nih knjiga.
Parentium - nezavisni portal grada Poreča
Za umorne surferske okice...
Odasvud pomalo  ?lanci sa svih strana i prijateljskih site-ova
LOV NA TURISTE




Iz bilježnice Robija K.

Piše: Viktor Ivančić

Ispred kuće od mog dida na Šolti je velika tabla. Na tabli je naslikano plavo more i žuta plaža.
Na plaži piše: "Tako lepa, tako blizu!" Mi obitelj smo sidili u dvoru od didine kuće. Tata i dida su drmali po malu travaricu i pričali su kako je život ukurcu. Plus su ćokali sa pijatića na stolu malo pancete i narezanih pomidora. Onda je mama povirila iza kuće i rekla je: "Eno se neko penje uza skale, jebate! Turisti!" Tata i dida su skočili se od stola i rekli su: "Turisti?! Na bava kua?"

Onda su u dvor došli jedan barba i jedna teta sa dvojicom pizdunčića. Dida je njih pitao: "Jeste vi došli vidit za aparpmane?" Barba je rekao: "Jesmo!" Dida je rekao: "Sidite, sidite, saćemo popit po bićerin travarice i sve se dogovorit!" Barba i teta su sili za stol. Pizdunčići su sili na zidić i gledali su u mene sa blagom vunom. To je zato šta ja imam kilersku tetuažu sa mrtvačkom na ramenu. Mama je donila na stol travaricu i pijatić sa suvim smokvama i bajamima.

Onda je barba didi rekao: "Čuli smo da imate poseban popust za turiste iz Srbije?" Dida je rekao: "Imamo!" Barba je pitao: "Pa koliki je?" Dida je rekao: "Dvajs posto!" Barba je pitao: "I koliko onda dođe cena apartmana za porodicu sa dvoje dece?" Dida je rekao: "Inače je cjena aparpmana pedes eura! Znači sa popustom ispadne četrdes!" Onda je teta uletila: "A kakvi su vam apartmani? Jesu lepi?" Mama je njoj rekla: "Famoooozni, gospođo! Imate sa ponistre genijalni pogled na masline, na more i priko na Čiovo!"

Onda je barba opet dida pitao: "A za koga je cena od pedeset evra?" Dida je rekao:
Azra: Ovako je to bilo...
JOHNNY, OPERI SE


Kad sam se vratio, Mirko Ilić me upozorio da na trgu, kod Džamije, piše: Johnny operi se! Ni danas mi nije jasno je li to netko mislio da smrdim ili je zahtijevao da se operem od raznih optužbi. Ne znam jesu li taj grafit oprali. Kad sam posljednji put, 1991, bio u Zagrebu, još je bio tamo (o povratku iz Holandije 1987. „Nemam više ni s kim a ni protiv koga”; Biblioteka „Heroina”, Subotica 1998)

Piše: Aleksandar Lučić

Ni sam ne bih mogao tačno da ustanovim šta sam izmislio u čitavoj toj priči o Džoniju i Azri.

Prvi razlog za to je objektivan - uključio sam se relativno kasno, propustivši taman najslavnije i najlegendarnije godine, od kojih onda imam samo odjek, kroz tuđe priče, ploče, koncertne snimke i učitavanje iz sopstvenog iskustva. Uglavljivanje u kontekst na tom važnom početku sasvim je sigurno popunjeno mojim lepim željama i iskustvima koje samom sebi poturam kao znanje.

Drugi je što sam godinama, iz petnih žila, namerno izbegavao da saznam bilo šta o temi, izvan onoga što se dobijalo sa pločama. Nikakvi intervjui, izjave, priče iza pesama, da l' prvo piše reči ili muziku, ko mu je bio tata... ništa od toga nisam pipao jako dugo, i ni sad me naročito ne zanima. Jednostavno mi te činjenice nisu bitne za priču, samo mogu da mi je kvare.

Džoni me je u startu uzdrmao, onako malog i napaljenog na život, potresao me do korena, i lako je bilo rešiti da je namera autora svakako najbolje izvedena u mediju koji je sam izabrao. Potraga za suštinom i smislom namere, uz pomoć nekih dodatnih, pozadinskih, sredstava i infomacija, izgledala bi kao izneveravanje poverenja - uzdam se u to da autor zna šta radi i da mi daje sve što mi treba kroz svoje delo.

Sve u svemu, pošto sam veliki deo konteksta rekonstruisao, a nisam pristajao da se služim pomagalima, dekonstrukcija Azre je bio dugo čist detektivski posao, gde sam rupe popunjavao maštom.

Bilo kakva suvisla priča mora biti hronološka, jer je Džoni prolazio kroz faze tako dramatične da je svakih par godina izlazila ploča koja predstavlja potpunu izdaju i razočarenje za gomilu fanova. Tako krećemo od klupske country muzike na singlovima sa samog pocetka - A šta da radim, Balkan, Poziv na ples i Lijepe žene prolaze kroz grad. Zamišljam ih (Azru - Džoni, Mišo Hrnjak basista i Boris Lainer za bubnjevima) kako sviraju u mesnim zajednicama i kafićima, studentariji sa flašama piva. Detinjasti aranžmani, ponosni na uvežbano petljanje po žicama, ali sirovi - Džoni brutalan, nema kompromisa - i koncentrisani, da to naprave što bolje umeju i mogu, oslonjeni stvarno samo na njegov talenat da pošalje poruku kako zna i ume. On se na početku još uvek igra sa porukama, prevodi već poznate, pa tako i zvuči kao potpuno originalna domaća verzija svetskih muzičara.
PAKLENI ZIDIĆ

Iz bilježnice Robija K.

Dino je piljio u mene sa krvavim očima i dreknijo je: „Šta ti to bljezgariš, čoviče?! Da je meni tata pederinjo?!” Ja sam rekao: „Ne kaže se pederinjo, nego se kaže kvir!” Dino je viknijo: „Stvarno si kretenoid! Pa ako je moj tata kvir, kako bi onda ima mene, a? Aj to mi objasni!” Ja sam slegnijo ramenima i rekao sam: „Šta ja znam, jebate, možda ti je poštar mama?”

Piše: Viktor Ivančić

Mi ekipa smo sjedili na zidiću iza Zlajinog nebodera. Tu smo bili ja i moj drug Dino. Plus su bili oni Kane Šteta i Rino Sajla. Mi ekipa smo kopali nosove i prodavali smo zjake. Plus smo pljucali sa zidića da pogodimo sa slinčokom vrh od patike. Onda je Rino Sajla rekao: „Ruljo, ajmo se na nešto igrat, dosadno je za popizdit!” Kane Šteta je rekao: „Samo na šta, čoviče, sve smo se živo već izigrali!” Dino je rekao: „Mogli bi se igrat na Srba i Hrvata, to nismo odavno!”

Onda sam ja rekao: „To ti je glup predlog, Dino!” Dino je pitao: „Zašto je glup?” Ja sam rekao: „Zato šta je glup, ne da mi se sad objašnjavat! Kad je nešto glupo onda je glupo!” Dino je zapiljio se u mene i pitao je: „Šta si ti tako živčan, čoviče, a?” Ja sam rekao: „Ja uopće nisam živčan! Ne iznosim ja glupe predloge!” Dino je rekao: „Živčan si, čoviče! Misliš ako ti se mama jebe sa poštarom da nas onda moš tlačit!” Tu sam ja najprvo zinijo od ošamuta i nevjerice. Onda sam ja podviknijo: „Šta si reka?!” Dino je rekao: „Reka sam šta sam reka!” Ja sam pogledao koljački i dreknijo sam: „Šta si reka?!” Dino je raširijo ruke i rekao je: „Šta sad padaš s marsa, klipsone! Pa svi živi znaju da ti se mama jebe sa poštarom! Nije to razlog za nervozu!” Ja sam zaškripijo zubima i viknijo sam: „A znaš šta, Dino! A jebati pas sve živo i neživo!” Dino je rekao: „Eto, vidiš da si živčan!” Tu sam ja najprvo naperijo kažimprst prema Dinu. Onda sam ja rekao:
MITO I KORUPCIJA

Iz bilježnice Robija K.

Ja sam dumao kako da miška uspijem rastegnit da mi naraste do tri. Onda sam zdumao da najbolje bi bilo da sa konopčićem vežem za njega neku knjigu i obisim. Samo sam se mislijo koju knjigu. Prvo sam se ja sitijo Ježove kućice. E ali onda sam skužnijo da Ježova kućica je dosta lagana i da neće mi se miško dovoljno rastegnit. Ja sam dumao: „Jebeš ti te srpske pisce kad ti od njih miško naraste maksimalno dva koma sedam!”

Piše: Viktor Ivančić

Ja i moj drug Dino smo bili u kamcelariji kod onog barba Evelina iz pandurije. Barba Evelin je žvakao čačkalicu i gingao se na katrigi. Ja i Dino smo gledali ga drito u oči. Barba Evelin je rekao: „Znači, učiteljica Smilja je od vas primala mito i korupciju?” Dino je rekao: „Tačno!” Barba Evelin je rekao: „Ma vidi ti kurvine ćeri! A koliko je uzela za mito i korupciju?” Ja sam rekao: „Po sto kuna!” Barba Evelin je pitao: „Za šta?” Dino je rekao: „Za ispravit nam ase iz matuše na duje!” Barba Evelin je rekao: „Ma vidi ti kurvine ćeri! Aj' opišite mi malo kako je počinjen delikt!” Ja sam rekao: „Najnormalnije, mi smo došli kod učiteljice Smilje u zbornicu i rekli smo joj dašmo joj dat svaki po sto kuna ako nam ispravi ase iz matuše!” Barba Evelin je pitao: „I? Jel uzela?” Dino je rekao: „Nije!” Barba Evelin je rekao: „Kako nije? Zašto nije, jebate?” Ja sam rekao: „Nije, jer je rekla da to su takvi asi da jedva se mogu ispravit i sa pesto kuna!” Barba Evelin je rekao: „Za pesto kuna?! Čekaj malo, znači ona nije uzela mito i korupciju?” Dino je rekao: „Nije, al' je tila!” Barba Evelin je rekao: „Kakve veze ima šta je ona tila, ne mogu je zato optužit! Nije uzela i gotovo!” Ja sam rekao: „Nije uzela samo zato šta joj je bila mala lovuša, razumiš! A mi nismo imali više! To je isto mito i korupcija!” Barba Evelin je rekao: „Ma je klinac, a di su mi dokazi? Nemoš nikog optužit za mito i korupciju ako nemaš dokaze!” Onda je moj drug Dino nagnijo se preko stola prema barba Evelinu i rekao je: „Daj nam po pesto kuna i imaćeš dokaze!” Barba Evelin je zavalijo se unazad na katrigi i rekao je: „Aaaaaaaa, to ste mislili... lukavo, lukavoooo...” Ja sam rekao: „Nema šanse da akcija ne uspije!” Dino je rekao: „Nou ćens! Mi smo ti maheri za anderkaver!” Barba Evelin je žvakao čačkalicu i dizao je ombrve. On je rekao: „Ali masu mi je to pljunit vam iljadu kuna... Ne znam, malo mi je to nesigurno...” Ja sam rekao: „Šta ti ima bit nesigurno, čoviče? Šta je veća lovuša biće ti teža optužnica!” Dino je rekao: „A i računaj da će se pandurija proslavit! Proširićete akciju Indeks!” Barba Evelin je rekao: „Ma kurac, akcija Indeks je na fakultetima, ovo je ipak osnovna škola...” Ja sam rekao: „Pa dobro, ne moraš je zvat Indeks! Zovi je Školska knjižica, kuri me bolac! Ili operacija Matuša!” Dino je rekao:
  
PulaWireless

www.zutaminuta.com - vaš trajni glas na internetu.

Čistoća mora jadranskih plaža.

vremenska prognoza
Vremenska prognoza prema DHMZ
 
art & culture
foto galerija
razglednice
Art gallery
Poezija
Kratke priče
Borin bukvar
R&R priče i poezija
 
selo moje malo
Medulin
Premantura
Fažana
Bale
Valtura
 
Posjetite AQVARIVM na Fort Verudeli

Severino Majkus - slike, poezija i misao



pretraživanje
upišite ključnu riječ: