Jedan za drugim odlazili su polaznici mojeg tečaja. Ja sam trebala putovati za Zagreb, ali nije mi se odlazilo s mora. Uostalom, ništa pametnoga nisam imala u planu u tom gradu. Obavezne ispite sam dala, zašto se vraćati u džunglu asfalta. Molila sam jednog od istruktora da svoju naprtnjaču ostavim u njihovoj zgradi. Nije imao ništa protiv.
Marina Jezera u to vrijeme nije bila prepuna nautičara, ali nekog muvinga je bilo. Jučer je doplovio jedan poveći jedrenjak s nekakvim Talijanima. Mješovito društvo, ali učinili su mi se vrlo simpatičnima. Kao i većina Talijana, muških, pokušavali su uspostaviti kontakt s nama, ali mi smo se osjećali odveć dobrim jedriličarima za tako nešto. Ali, sada mi se učini da bi to mogao biti ključ mog ostanka na moru.
Šetala sam naizgled nezainteresirano, dobro znajući gdje su i da li me primjećuju. Gledala sam u jedrilice kojima smo ovih dana jedrili, odajući sjetu. I eto, nakon nekog vremena čujem poziv jednog od njih, s jedrilce. Pita da li sam što naučila. Odgovorim da jesam, ali ima mnogo toga za što je potrebno iskustvo. Rukom mi mahne da dođem do njih, na brod. Bila je to velika jedrilica, nisam ih još razlikovala poput automobila, ali vrlo udobna. U usporedbi s onima na kojima smo mi učili jedriti - dvorac iz bajke.
Mario, jasno da se zvao Mario, pozvao me da razgledam unutrašnjost jedrilice. Pokaže mi salon, odvojene kabine, i ako hoću mogu s njim dijeliti ovu kabinu. Pogledam ga. On mi se približi želeći me poljubiti, ali ja ga odgurnem od sebe.
- Mario, prego!
Mario mi se ispriča, ali me moli da ovu njegovu napasnost ne shvatim ozbiljno. Nije on takav, sere, i ako imam vremena biti će mu drago pristanem li nekoliko dana provesti s njima. I još doda da on ne voli lake žene.
Gledala sam ga u oči, pokušavajući mu reći da nisam kurva, ali niti nevinašce, ruku mu, onako prijateljski, priljubim među noge.
Mario, ako želiš poći ću s vama. Ovo među mojim nogama dobiti ćeš jednom dnevno, i to ujutro da se kasnije više ne opterećujemo time. Nećeš me grliti za stolom, nećeš me predstavljati kao svoju djevojku i upotrebljavati ćeš prezervativ. Nećeš me ljubiti u društvu niti od mene zahtjevati da se smijem tvojim glupostima. Jasno!
Moj je Mario ostao bez riječi, samo je nekliko puta klimnuo glavom i rekao da ide ostalima reći kako ostajem s njima. Zadržim ga, pitajući kamo namjeravaju ploviti. Kad je rekao da će na Kornate, uputim ga da drugima objavi novost.
Talijani su bili oduševljeni. Talijanke su me gledale malo prijekorno, ali ništa naročito. Dogovorili smo se da isplovljavamo za dva sata. Točno u podne.
n a s t a v a k (Izvor: www.morsko-prase.hr)

2-10-2009: 869