Kako oguliti švoju – 3. dio
Piše: Stric
Večer je brzo odmicala i «lovci» su pomalo počeli drmati po pelinkovcu, maraskinu i rumu. Ja sam se bacio na rum da «utušim onu kapulu u ustima», Proka radi brucošice na maraskino, a Patata na pelinkovac da progura one ćevape koji su tko zna od kada stajali i čekali sretnog dobitnika. Sada su mu kruljili i vrtili po želucu i nije se odmicao jako daleko od zahoda.
Alek je pio sok. Gusti. Ti bokca, mogla bi i njega uhvatit kakva kagarela, pa onda ništa od naših švoja za sutra. Onda sam, motreći da li je štogod ulovio pa da je možda i prijateljica u blizini, vidio da mu Ćus doljeva votku u gusti sok i odmah mi je bilo lakše. Nikako me nije napuštala ideja o švojama sutra za ručak. 'En ti jarca koji sam ja usrani lovac!? Umjesto da zvirnjam di su komadi ja mislim o tome kako ne bi bilo dobro da mi «partner od švoja» zaradi kagarelu.
Napravio sam đir po klubu i naletio na Vandu i cimericu. Vanda je bila jedan «veći komad», hoću reći krupnija cura iz Opatije i znali smo ponekad bacit čagu, a za cimericu je imala jedan «manji komad» na koji sam odmah, diskretnim klimanjem glave, probao upozoriti Aleka. Ovaj je pak nešto spikao s Čusovom curom koja je vjerno stajala uz šank i čekala kraj čage i svog Ćusa. Mali komad s velikim dudama u koje je Patata očajno piljio držeći se jednom rukom za vrata zahoda, misleći valjda da je tako bezecirao svoje pravo «prvoslužnosti» u zahodu.
Kako odvojit Vandu od cimerice? Pa pitaj je za čagu, bilmeze, prosvitli me neki vrag.
- Čagaš ?- pitam Vandu.
Ona se bez riječi ustane i krene prema mjestu za ples, a meni ona kapula odmah napravi škifo u ustima. Šta ćeš sad ? Pričat visoko u neonke na stropu, stavit obraz uz obraz pa joj duvat iza leđa ili je najbolje mučat?
Nemam pojma šta je sviralo, ali Vanda je počela pjevušiti i nećete vjerovat ljudi moji - i ona je obilato "dišila" na kapulu. O slatka, o draga Vandice. Došlo mi je da i ja zapjevušim, ali sam se u zadnji čas sjetio da bi to bio kraj naše čage jer kad ja zapjevušim i gange izgledaju kao serenade.
- Voliš švoje ? – bubnem.
- Mooolim ?- frkne Vanda.
- Pitam voliš li švoje ?! – ponovim, nadajući se kako će reći ne samo da ih voli nego da ih zna i pripremiti.
- Ma šta ti tu meni «švoje pa švoje». I digni tu ruku na moja leđa. – frkne opet Vanda.
Nisam ni primjetio da mi je ruka skliznula do «kraja njezinih leđa». Majke mi. Dignem ruku pa opet krenem u spiku:
- Pitam da li voliš listove. To su one ribe koje mi u istri zovemo švoje. – podrignem umilno.
- Aaa, to si mislio. Obožavam ih. Moja mama ih sprema da prste poližeš. Uz njih ide blitva s krompirom i obavezno zelena salata. – pjeva mi Vanda u uho.
Da je malo manje krupna odmah bih je zaprosio. Stvarno je to pjesma za moje uši.
- Moja ih mama uvijek prije oguli pa ih sprema bez kože. – ubije me Vanda. .
- Kako bez kože ? – preneraženo blejim Vandi u lice. Vidim da je nanjušila kapula-zadah, ali se i ona pravi malo blesava.
- Pa tako, bez kože. Šta ja znam kako i zašto, ali ja ih jedem samo bez kože. – insistira Vanda.
Eto ga sad vraže. Nisam imao pojma da se švoje dadu i oguliti. Pa tko guli ribe? Za kadele i mačke znam, ali za švoje prvi put čujem. Možda me Vanda zeza. Nema veze. Čuti i plivaj dalje.
nastavak
copyright © PULA-online.com
6.8.2008: 676
03.12.2003.
Kratke priče