Najčešća su pitanja o nosivosti štapa i role. Spremni tgovac će odmah objasniti da vam je za svaku ribu, pa i tunu dovoljan pribor od 50Lb. Ne želi odmah ponuditi varijantu od 130Lb, jer bi izgledalo kao automatsko deranje.
Nego lijepo krene polako, pa kad vidi da ste zagucali ješku, na kraju morate imati barem 6 najjačih štapova i rola za garantirani uspjeh. A ako ipak niste dovoljno potkovani znanjem i imanjem, dovoljan će biti pribor od 30Lb. A kad zagrize neman? A i tu ima rješenje. Trebate biti maksimalno hladokrvni i krenuti plovilom za tunom od 300kg. Kud ona tud i vi.
I bit će dovoljno 200m najlona 0,60mm. I ne zaboravite fotoaparat. Možete odmah i vagu do 500kg kupiti. Ako za ništa drugo, izvažite punicu tu i tamo. Dobro je meni jedan stariji gospodin rekao. Misliš da ti je žena draga i lijepa? Pogledaj punicu. Takva će ti žena biti dok si reko' keks! Kad bolje razmislim i u pravu je. Nije još, ali na dobrom je putu.

Neki dan me prijatelji iz Zagreba pitaju što se ne kupam kad je tako toplo i krasno more. Pa kupao sam se prošle godine u prvom mjesecu. Izlazim iz broda. Jedna noga na mulu, a druga na brodu. Tamo ili vamo, pitanje je sad. I dok sam razmišljao našao sam se u kompromisnoj situaciji. Ni tamo, ni vamo. A mogu reć da nije ni toliko hladno kad uzmeš u obzir faktor iznenađenja. To je doživljaj, a ne ovo kad svak ima jaja za umočit se. Pravi frikovi se kupaju kad je more 9 stupnjeva. Jeste li vidili one Ruse?! To su pravi frajeri!

I tako dok neki razmišljaju o kupanju mene ješka svaki pogled na more. Prekjučer nisam ulovio ništa, jučer i manje od toga. A valjalo bi sad malo izletit. Pa nisu zubaci valjda na dijeti, majku im... Možda danas prekinu taj svoj Bajram. U nadi da tomu je tako pada brza odluka i FIIIIJJJUUUU... odapnem se ja na stare pošte. Sunce upržilo, skapavam od vrućine pokušavajući uloviti kakvu-takvu ješku. Nema šanse. Opet nešto krivo radim. Pa nemoguće da u ovoj bari nema ništa. Možda sam trebao ostat lovit doma u bunaru. Možda bi tamo i zeznuo koju jegulju, a ovako... već sam stvarno lud. Okrenuh par brojeva mobitelom da saznam kakvi su (ne)uspjesi kod lokalnih sulovaca. Ništa. To mi je malo vratilo samopouzdanje, ali što vrijedi. E kad se sjetim onih priča. Pa di je sad taj koji uvijek ulovi? Tu smo more i ja. Fali mi jedino onaj «treći čovjek». Samo da ga vidim da ulovi, neću se baviti ovim ribolovom nikad više. Kad mi ne ide, pa ne ide.

Cijeli tjedan nisam ulovio ništa, a o patnji po cijele vlažne noći i prepržene dane da i ne govorim. Ali ipak, uporan sam 'ko konj, pa pokušavam i slijedeću subotu i nedjelju. Ovaj put sve mora biti savršeno. Da bi potvrdio svoju teoriju o (ne)znanju pozivam nekoliko svojih prijatelja , vrhunskih panulaša da provedemo vikend loveći na približno istim terenima. Skupilo se tu pet brodova. Svi su fenomenalni panulaši i brodove imaju prilagođene isključivo tome. Bazeni za ješku, plotteri, sonderi, sve je spremno. Pa da vidimo ti jedan zubatac kaj buš sad?

Sve je krenulo savršeno. Ulovio sam 12 liganja u sumrak i polako pripremio stvari za spavanje. Zapravo i nema spavanja, svega par sati. Sunce izlazi u 05.30, a ja sam na poziciji, znači, već oko 04.40 kad se počinje razdanjivati. Još da obavim provjeru konkurencije. Neki su ulovili par liganja, a neki ni jednu, pa je malo panika. Ne usude se pitat, a ja se ne usudim dat, jer ne znam kako će riba gristi sutra. No oni će se i onako dignuti ranije da ulove možebit koju. Tako je i bilo. Ujutro su imali više sreće, a i meni je bilo drago da krećemo svi u istim uvjetima. A uvjeti? Ma katastrofa. Detaljno sam prošao 10-tak pozicija na kojima znam da ima ribe i tek oko podne na posljednjoj pošti uhvatim jednog zubaca, jadna mu majka, od 1,2kg.

E tako je mali bio da sam ga mislio pustit. A neću. Ko' bi mi vjerovao da sam išta ulovio, kad riba ne radi. Nisam se još čuo sa kupanjima, ali pretpostavka mi je bila da ni oni nisu bolje prošli. Ako griješim, onda stvarno nisam ja više za ovo. I eto. Tri ekipe, ništa. Ni griza cijeli dan. Moram priznat da mi se brk pomalo smiješio razmišljajući kako sam ipak u pravu i kako to nema veze sa neznanjem. Ostalo mi je samo da nazovem četvrtu ekipu. Pitam ima li, a oni odgovaraju – a evo jedan od 8,5Kg i još hrpa nerealiziranih grizeva. Brzo sam se ohladio od smješkanja, jer su informacije ipak pokazivale da riba radi. Znači nije caka u vremenu lova, nego u mjestu lova. Nije mi dao vrag mira, stalno sam razmišljao i dolazio do istog zaključka- nemoguće je da su ulovili. A opet znam ih dobro, nisu lažljivci, bar ne meni. Ne volim provjeravat nikoga, ali to me je toliko zaintrigiralo da sam kod kuće tražio da mi pokažu ribu i da se malo poslikamo. A eno je talijani već izili, prodali smo ga, rekoše oni. Ajde neka, kažem ja, al' bar ste mogli pričekati da se poslikamo. Oni ozbiljni, a ja malo onako na šalu da prikrijem ogromnu znatiželju u vezi tog zubčića. A gori u meni da rješim taj misterij. Toliko sam bio nasilan u svojoj šali da su mi na kraju ipak priznali da su ulovili zubaca, ali od 850g. I niti jednog griza više taj dan nije bilo. E di je sad kraj mojoj slavodobitnosti? Ego mi se napunio 100%. A onda opet gluma i jadikovke kako riba sramotno loše prima. A u meni ponos što i dalje mogu soliti pamet kako se love zubaci i praviti se malo važan. A ko ne bi?

Ima dosta njih koji su stava da je bitno samo biti u ribolovu, a ulov uopće nije važan. Ma dajte ljudi, ko' još puši takve priče? Dozvoljavam da ulov nije važan onima koji štap i rolu drže u pretincu svoga automobila, ali oni koji su potrošili i popušili brdo novaca i vremena na moru, to ne mogu pričat. Može svak reć što hoće, no na kraju samo jedna stvar pokazuje koliko je truda uloženo za finalizaciju cijele igre, a to je vaga. Nitko te ne pita kako se dolazi do toga. Bitno je samo težina. Jer kad kažeš 5,5kg, odgovor već ide u stilu : A moj je neki, ili ja sam, ulovio brdo takvih u jednom danu, a bilo ih je i oko 50 i većih od toga. Neki dan se jedan upustio u razgovor o zubacima. Iz Vinjerca momak, pa zna valjda. E pozna vam on jednog tipa tamo iz Ražanca koji svaki dan donese po par komada. Ma šta komada, to je roba od oko 30-40kg po komada. Pomislio bi čovjek da se radi o tuni, ali on mrtav hladan objašnjava da su to zubaci i da ga ne zajebavamo, pa nije valjda poludio da ne zna što je zubatac. A ipak je on čovik s mora, pa šta ja tu iman reć'?

S obzirom na blizinu Vranskog jezera i ne čude me nekad pitanja ženskog dijela neiskusne populacije koji značajno pitaju- Gospon, a kaj bi vi prodali kojeg šarana? Joj baš su vam lepi, pa vi ste pravi majstor! E kad dobijem takve pohvale za majstorstvo, koje mi još priznanje treba!? Evo sad bu majstor po kefu i kugl. Kaj, pečka vam se zaštopala?

E sad kad ovo pišem, sjetim se istinitih priča mojih poznanika i nepoznanika o borbi sa ugorima od 150kg, glave ko moja televizija od 72, pa lignjama od sigurno 3,5 m u samoj pličini...e di su mu osti bile?! A da ne pričam o duhovima, svjetlečim kuglama, ogromnim valovima po bonaci, NLO-ima , zmijama od 20m, podmornicama ispod same barke itd.itd... Nešto od toga sam i osobno vidio, ali mi je i sad glupo o tome pričat. A ko mi pametan može virovat? Ni sam sebi više ne virujen posli tih ukazanja. Srića da nema alkotesta, jer ne bi mi više toliko po moru haračili. A bit će još toga. Nadam se. Zato i je more najzanimljivija i najbolja stvar na svitu. Nikad ne znaš što te čeka. I uvik iz svih tih sranja izađeš nekako pametniji i zreliji. A jel' nije tako?

22.12.2005.: 71