Iza doručka ravno u ured. To je svakodnevni rutual i već bih poput starog konja mogao i spavajući doći do ureda. Gutten morgen. Neki pristojno odgovore, neki nešto promumljaju, a neki te ni ne čuju jer su se unijeli u otvaranje i čitanje jutarnje pošte. Nekih još ni nema. Ali ja jedini dolazim pjehe na posao. Ostali su svi motorizirani. Od čistačice do direktora. Čistačica ima svoj auto, ali gotovo svi ostali zaposleni imaju Company Car. I to ne bilokoji. Obavezno ili Mečka ili BMW ili Audi. Ostalo fuj. I svi imaju registraciju MTK-EM xxx ( xxx je broj). Tako da znam tko sve vozi auto firme. A kažem vam da su osim čistačica i sekretarica to svi ostali.

U uredu odmah idem po kavu. Nije to ona naša jutarnja kavica. Ne, ne. Ovdje šalica za espresso ima 2 dl. Ali zato kava nema veze sa espresom. Ako je pšiješ samu to je gušta kao voda od prljavog suđa. Zato nakapaš malo mlijeka i odmah obije neki čarobni okus. Oni pravi nepoznavaoci kave piju je i bez mlijeka. Njima je svejedno. Piju i uopće nisu svjesni šta piju. Glavno da je toplo.

Nakon kave počinje se šljakati. I šljaka se, šljaka i šljaka sve dok se ne umoriš. Onda se ustaneš i odeš po bocu Coca Cole ili nekog voćnog soka. Sve je to na račun firme. Ne plaća se, Tako je samo u boljim firmama, onim bogatijima. U ostalim firmama su automati pa ako nemaš siće neema ni cuge. I onda se opet šljaka, šljaka i šljaka...

Jučer je jedan kolega pripremio oproštaj – odlazi iz firme i ide u novu firmu u Berlin. Našao si je bolji posao. Ni ovdje nije imao loš posao (Project Manager), ali bolja prilika i nema problema da se odseli u mjesto cca 700-800 km sjevernije. Nepojmljivo za naš način razmišljanja.
Popili smo malo sekta, popričali, malo se zezali i to je to. Zaželio sam mu da... bla, bla, bla... znate kako to već ide.

Iza posla sam se dovukao po mraku do svog apartmana u hotelu. Tamo se taman razišla gužva – bilo je blagosiljanje hotela, a nakon toga domjenak. Sada mogu mirno spavati kada znam da je bio ni manje ni više nego biskup.
Večeru sam si skuhao sam. Teleća šnicla naglo i puna zdjela matovilca i pomidora na salatu. Valjda ću noćas spavati ko čovijek. A sutra se već treba po malo početi pakirati. Idem doma na godišnji odmor, pa se možda niti ne čujemo dok se ne vratim na posao. Neću valjda pisati kada sam na godišnjeeeeeem odmoruuuuu...

Stojte mi dobro. Skitnica na odmoru.