PULA-online.com - PRIČE SA ŠANKA <br /><br /><Center>Živiš RELAKSRANIJE, a nisi ni znao</center>

Veljača je. Lagani sumrak već se uvukao u kafić i Draga je upalila svjetlo iznad šanka kako bi ekipa stalnih gostiju imala bolji uvid u svoja pića i njezin dekolte iz kojeg su se dvije pushup dude navirivale i pokušavale iskočit van. Dan je za mrvicu duži nego onaj jučer pa je i Draga nekako bolje volje nego inače – nekako opuštenija, a to znači i tolerantnija prema muškadiji za šankom.

Pepi Orkodindio stigao je zadnji, odmah iza na brzinu smazana ručka. Uletio je u kafić kao da će nešto slučajno propustiti ili kao da nosi nekakve silno važne novosti.

Nalaktio se na šank i odmah primjetio da je Draga bacila ljetni look – uska majica s dekolteom nije prošla nezapaženo.

- Onda Pepi, šta se dogodilo ? Da li danas piješ ili samo piljiš? – obrecnu sa Draga primjetivši kamo lutaju Pepijeve oči.

- Orkodindio Draga, propio go pensa a un bel koreto. Korto prefavore, kon tanta grapa. – izvali Pepi
- Dam ti grapu i kratku kavu pa si ti korigiraj kako hoćeš. – odvali Draga i ode kuhat kavu.

Pepi se tek sada osvrne po kafiću da vidi koga sve ima i tko danas fali. Uglavnom je ekipa bila na okupu. Drago zidar sjedio je na kraju šanka sa svojom bocom Žuje, Aldo je bio do njega sa 'dec bilega', a Ante je jeo sendvić za stolom i zalivao ga Karlovačkim iz krigle. Nije bilo Bepa, prodavača u željezariji iz Šijane, a ni Mauricija iz Galižane koji je stanovao s mamom na katu iznad kafića. Bepo možda radi popodne, a Mauricija ne pusti mama. Veća befana ga je držala na kratkoj uzici. Mauricio je bio dobar „dečko“ od pedesetsedam lit, velikih potencijala, kako je volio misliti o sebi, i jedino ga je 'stara' sputavala da postane netko. Sad je bio niškoristi.

- Alora kafe e grapa. – reče Pepi i nastavi – Ste čitali danas novine? La griđa lunatika ga deto da se danas kod nas živi relaksiranije. Ke kaco vol dire?

Drago zidar, koji je tu već skoro pola stoljeća i zna već poprilično talijanski, u stvari više razumije nego li priča, pogleda Pepija i reče:

- To znači da te boli kurac za sve to šta oni rade, za sve to šta ta luda baba laprda i što njezini ministri kradu lovu koju im mi uplaćujemo u sve većim količinama u državni bunar. Jer kad bi nama stalo do toga šta rade onda bi mi njih lijepo znogirali kakti egipćani Mubaraka. A kak mi nemamo ni stav ni muda onda je bolše da nas boli patka i da se relaksiramo. Ono kao baš nas briga. Bi kul bi hepi. To znači živjeti relaksirano.

Dok je Drago zidar elaborirao Pepiju šta to znači relaksirano, Draga je pred Pepija stavila kratku kavu i domaću rakiju.

- Orkodindio, ma ki že šta mona ke vive ođi relaksirano?
Si ti Dragec relaksiran dok mišaš maltu na crno ? Si ti Ante relaksiran sa svojim sendvićem od pol štruce šervolana i petnajest deka de salama podriguša? Forši se zrelaksiraš dok skupiš najlon plastičnih boca za si kupit sendvić i platit si biru? - grune Pepi iz prve i strese rakiju u jednom žluku dajući mig Dragoj da mu stavi još jednu. – Ma kvela griđa že proprio vaka loka - vero do daske. – završi Pepi.

- Ma ja ne znan za vas, ali ja sam nakon petega deca bilega lipo relaksiran. – uleti Aldo. – I mi je lipo dojti tu i biti z vami i slušati kako lipo žugeljate. A još je lipje gledat Dragu nego satat doma z mojon Marijon ća vajk nešto brontuliva. Ale Draga daj još dec bilega da se jeno malo više relaksiran. A ko biš drugi put došla brez cicobrana mislin da bi svi bili fino relaksirani. Šteta hi je sputavati. Ća ne dečki? – završi elaborat Aldo i zaljepi oči za dekolte Drage koja se upravo sagnula po novu gajbu Žuje.

I ostali dio ekipe prihvatio je taj način relaksacije uz sjetni uzdah za vremenima kad su njihovim ženama dude tako bujale. O tempora o mores.

Crni Roko