Vani je popodne poèela padati kiša. Ona prava jesenska. Tiho rominja i tek ako slušaš pažljivije èuješ kako lupka po terasi i kako se slijeva niz oluk s krova. Na televiziji se vrti nekakav film, ali sam iskljuèio zvuk i okrenuo joj leða pa tek po povremenom bljeskanju svjetla na zidu ispred mene znam da je ukljuèena

Drugo jutro se «beštija» laganice poèela pretvarati u «mrcinu». Poèelo je odmah ujutro kada sam je probao ukljuèiti na mrežu u firmi. P.joj M. kada ne kuži da ima ugraðenu mrežnu karticu. Probaj ovako, probaj onako i uspio sam je nakon 2 i pol sata nekako nagovoriti da «progleda u bijeli svijet» . Preko Intelovih drivera za Ethernet Card. I radila je tako ali na 10 puta manjoj brzini od deklarirane. I radila je sve do podne. Skoro pola sata sve skupa. U stvari u podne sam ja poèeo «èaèkati meèku». Nije radio mouse. U stvari radio je, ali i bez da ga ja diram, a kada sam ga htio nagovoriti da radi kako ja hoæu onda se pobunio pa je poèeo šetati sam lijevo-desno. Onda sam nabavio novog miškeca, ali i ovaj je iz solidarnosti valjda, radio isto. Onda sam preko neta i preko mog «starog lapitopija» ("èist mi ga bude žal") nabavio i originalne drivere za miša – ali ništa. Probao sam update Windowsa – ništa, probao sam sve ponovo instalirati – ništa, probam instalirati original W98 s do-tada neotpakiranih CD-ova. Krene instalacija i kaže «Welcome to Windows 95 installation». Gledam ponovo na CD – piše Windows 98. Ali nije to toliko ni bitno. Vidim na ekranu mišonja i dalje šeæe bez mene. Odi ti u tri P/M. I ugasim ga. Na tri dana. Bio je za kaznu cijelo vrijeme u ormaru u hotelu. Odem u petak doma za Pulu i ponesem «beštiju» malo na mediteranski zrak i oporavak kod Bogarta. I doma mišonja radi sasvim normalno. E pa još mu jednom P/M. I radio je dok se nismo vratili ponovo u Vaterland. Pi*da Švapska. Kada malo jaèe lupim po tipkama ( a ja inaèe «jaèe» kucam ) onda jednostavno pozeleni cijeli monitor. U stvari cijeli ekran preðe u «negativ» mode, ali u jednoj odvratnoj dreèavo-zelenoj verziji. I sada se zazeleni, ali sam mu našao slabu toèku pa kada ga tamo «akupresiram» malo - povrati boju. Sreæa da nije muško, jer bi mu veæ stukao jaja.

I sada zeza. Redovito. Cijeli ovaj tjedan. Bolje da ne prièam previše. Ali se niti ne bediram puno. Tko ga šljivi (da ne kažem hebe). Ovako uvijek pomislim na revers koji sam potpisao. A i to je prièa za sebe, ali za neki drugi put.

Vani i dalje pada kiša. Èisto nemaš volje nizašta. Ali sutra svejedno idem malo brijati po Munchenu. Imam i digiæa sobom pa možda uvaljam i koju fotku u sve ovo piskaranje.

«Pišemo se sutra» ili neki drugi dan kad me uhvati volja za pisanje.