Sve dok se nisam ponovo pokušao vezati na net. «Mrcina» je opet poèela izvoditi tako da sam morao deinstalirati drivere za ISDN adapter i ponovo ih instalirati. Veæ sam izgleda uhvatio rutinu, tako da se stvarno više ne bediram radi toga.

Nakon doruèka ( opet fritaja – obožavam je na maslinovom ulju ) i dvije velike šalice Nescaffea s mlijekom i s dosta šeæera, pogledao sam šta ima novoga doma. Preko net-a. I vidio da ovi doma vooooole spavati dulje subotom. Sve vijesti iste kao i sinoæ. Bo.

Onda sam digiæu stavio nove baterije i slikao svoj apartman pa malo smanjio slike i poslao doma mojima da vide «gðe im to æaæa kruv zaraðuje». Onda sam se malo skockao, strpao digiæa u futrolu, zakaèio ga za pojas i "furaj u život".

Vani vrijeme prekrasno. Puše i dalje poprilièno jako, ali je sunèano i nije mi zima. Sreo sam gazdaricu (hotela) i njenog polovnjaka – odvezli su BMW-om smeæe do kontejnera. To je put od 17 metara. Brojao sam korake jer sam i ja imao neke boce :-))) za baciti (samo jedna). Ali kao pravi «švabo» i ja nosim boce u kontejner za staklo i to ne bilokoje, nego ono zeleno. Imate cijeli izbor kontejnera za razne boje stakla. I ne samo to – juèer sam to vidio dok sam išao na marendu, a i danas dok sam se vlakom vozio u grad – imaju otpade na koje ljudi dovoze ono šta misle baciti, ali ti otpadi izgledaju ureðeni kao da se radi o parkingu ispred hotela Histria. N E V J E R O J A T N O. Èisto, nigdje jednog lista, bez obzira što je vjetar nosio i neke teže komade. Èak i lišæe koje skupe u vlastitome vrtu nose u posebne kontejnere na tom otpadu i tu im pomaže neki šljaker da istresu vreæe s lišæem u kontejner. Nema paljenja lišæa po dvorištima. Možda negdje dalje na selu. Tko zna. Ali u naseljenom dijelu se nigdje ne dimi. Èak ni roütilj.... Uglavnom im uspijeva stalno me iznenaditi nekakvim cakama tog tipa...

Uhvatio sam S-bahn u 11:40 i iskrcao se na Ostbahnhofu, prošetao preko Orleansplatza i odgegao do Rossenheimerplatza. Kupio sam nekakve gluparije za doma i neke poklonèiæe za Božiæne i Novogodišnje blagdane. Pomalo skupljam te poklone veæ sad da ne bih morao poslije na brzinu.

Onda sam opet uletio u S-bahn i do Marienplatza, a tamo krkljanac. Anti-ratni protest nekakvih bubnjara mojih godina. Lupalo je njih 15-tak u nekakve bubnjeve, defove, èinele, padele... i gegalo se u ritmu tog Tam-Tama. Nije bilo loše. Èak štaviše svidjelo mi se pa sam ih i slikao i sam se poèeo s ostalom publikom njihati u istom ritmu. Sliku prilažem. Mene nema. Ja sam slikao. Ali viri tip koji je bio valjda nekakvo osiguranje. Èudno me gledao kako slikam. Pravio sam se blesav. Kao ne primjeæujem ga. To je onaj s crnom kapom što pilju u objektiv. Ima još slika, ali nije ovo slikovnica. Ovo je ipak Dnevnik putnika. Onda sam otišao do Wiktualienmarkta.

I ovu sliku prilažem jer nisam u stanju opisati kako to tamo izgleda subotom ujutro. Izgleda kao da su svi izašli van i navalili na pivo i kobasice. Istina-bok bilo je veæ skoro 13:30, ali mi je svejedno djelovalo nekako rano za klopu sve dok nisam nanjušio miris friganih repova od škampa. I bio bih i ja navalio, ali me sprijeèila velika gužva. Kasnije sam kupio Kape-Sante (Jacobs Mushlen) i to si napravio za ruèak kada sam došao doma. Bile su jako dobre, ali ni do koljena našima.

O tome nešto drugom prilikom, a meðu Strièevim receptima potražite jednog od ovih dana naèin kako sam ih spremio. U mikrovalnoj. Ispale su zaèuðujuæe dobro s obzirom na to da sam prvi put koristio mikrovalnu, a imao sam samo tehnièki priruènik kako se to èudo montira-pali-gasi.

Nakon Wiktualienmarkta prošetao sam do Stahusa i tamo uletio u Hertie robnu kuæu. Bilo je skoro pred zatvaranje. Odjurio sam dolje kupiti nešto za ruèak. Tamo sam kupio te Kape-Sante, bocu bijelog vina i jednu veliku èašu voæne salate. Skoro litra. Stajala je tako primamljivo u umjetnom ledu i gledala me zamagljeno dajuæi mi znak da sam i gladan i žedan. To je djelovalo tako zavodljivo da sam se dvoumio da uzmem dvije. To bi bila prava orgija. Ali uzeo sam još samo jedan plastièni «pirun» sve to platio i izletio na S-bahnhof, uvalio se na klupu i navalio na zavodnicu. Nije bilo hladno kao što sam oèekivao, ali je svejedno bilo izvrsno. Poslije mi je bilo krivo što joj nisam uzeo i pratilju. Drugi put hoæu.

Ajde dosta je tog voænog sex-a za danas. Ostavit æu nešto i za neku drugu priliku..

Do slijedeæe skitnje pozdrav od Skitnice.