Vrijeme je bljak… Toplo i ljigavo. I ja se tako osjeæam. Više na ljigavo. Sutra opet putujem doma i trebao bih se spakovati, a lijen sam samo i pomisliti na pakiranje. Onaj monstrum od koferèine stoji tamo u uglu, meni iza leða i kao da zna da sutra ide na put. Treba mi pola sata da ga napunim. Pardon. Da uredno složim to šta nosim. Postala je to veæ rutina. Kao pranje zuba. Zube perem èešæe.

Cijelo ovo vrijeme, od kada se nisam javljao, naporno sam radio. Za kapitalizam i napredak amerièko-europske privrede. I za plaæu naravno. Fuæka mi se za napredak njihove privrede, a opet nije ni na odmet da im dobro ide. Barem æe nove generacije naših intelektualaca moæi tražiti posao vani. Svo ono laprdanje doma, o tome kako treba mlade zadržati i pošteno (?) platiti, je obièno bla, bla, bla. Dobijem proljevèinu èim mi se prièini da netko od onih naših bandoglavaca iz Sabora samo ima namjeru otvoriti usta da nešto kaže. Nevjerojatno je kako se takva gomila “niškoristi” uspije skupiti na jednome mjestu. I onda hoæe da im se poklanja dužno poštovanje i uvažavanje. Sorry, moram èasak na zahod. Hvata me i od samog pisanja.

Evo me nazad. Ovaj put bogami kao da je od hrane. A opet… nisam baš siguran. Obièno na zahodu nešto èitam, ali ovaj put nisam stigao zgrabiti ništa pametno. I onda su mi na pamet došle razne misli i ideje. Npr. kako da postanem i ja maslinar. Mislim, kako da kupim komad zemlje s nekim nasadom starih maslina i onda postanem poljoprivrednik. U qrac i informatika. Šta su drugi bolji od mene ?! To bi mi moglo nositi lijepu i lagodnu godišnju zaradicu. Recimo 2 hektara maslinika nosi oko 36.000 kn samo poticaja. Bespovratno. Da, da. To se ne mora vraæati. Pa još ako štogod i uberem dobijem 86 lipa za kg maslina, pa onda sve odnesem i uljaru i tamo mi nacjede ulje. I lijepo nalijem u nekakve štosne boce pa prodajem ovdje po Europi. U stvari ne bi oni to u Europi kupovali. Neæe oni ništa na crno. Bolje ih je nekako natentati da doðu k nama pa im onda prodajem ulje, tu kod kuæe. To nema problema. Tu æe kupiti sigurno. Ako doðu. Raspitati æu se kod jednog Veljka. On to sigurno zna. Nije hajduk, ma daleko od toga. Nije ni razbojnik, bože-saèuvaj. Dobrièina vam je to, malkice kao stidljiv, ali snalažljiv do zla boga. Šta jest jest. On zna i jedno i drugo. Mislim, zna kako dovesti turiste, a bogami i kako isposlovati poticaje. Razne. Eto njega æu ja pitati. A mogu i jednog Dina, samo on mi je malo dalje. Rekli su da æe po svemu sudeæi u Kinu, a možda je veæ i tamo. Kineza ima ko Kineza, a zamisli samo koliko je to ulja. Isusek, hvata me vrtoglavica kad samo probam to vizualizirati. Ne stane to u moju sliku.

Dosta je pisanja. Idem se ipak spakirati i kombinirati kako da postanem maslinar. I kako dotjeram Kineze k nama u turizam. Moram nekako do Veljka i Dina. Dva momka maslinasto fina.